Prim. Dr Sci. Todor I.  Jovanovic
 
Savremeni čovek, uz medicinu, biologiju i razne nauke, misli da ima apsolutno pravo da bude zdrav, srećan i bogat. To nije moguće. Čovek nema nikakvo  urodjeno, po sebi dato, pravo ni na zdravlje, ni na sreću, ni na imetak. To može da se ima, ali za to mora da se bori, da se zalaže i da ima jedan koncept života koji je sasvim drugačiji od postojećeg. Kada se bude promenio stav prema životu, a time i prema bolesti, dobiće se sasvim drugačiji – bolji – kvalitet života. Vaspitanje mora da ide u tom pravcu. Jer, ne može sve da se ima. 
 
U prirodi, od koje se čovek udaljio i koju uništava, postoje prioriteti. Nisu sve stvari podjednako važne. Kada se čovek bude setio da postoje manje i više važne stvari, i kada promeni odnos prema njima, onda će druga ptica početi da peva. Do tada, moraćemo da se suočavamo sa posledicama ubedjenja, a zapravo opasne varke, da je dovoljno to što se neko rodio, pa da se ceo svet zbog njega okrene na glavu. 
 
Zašto smo osudjeni na brigu o zdravlju, kad niko do danas nije uspeo da ga definiše? Mislim da je biološki i po logici jedne mašine gledano, organizam čoveka utopija i bez obzira na to da li u kamenom dobu, u eri sopstvenih izmišljotina i zračenja raznoraznih energija, uvek i zauvek je osudjen na nesavršenost. 
 
 

Prim. Dr Sci. Todor I.  Jovanovic

 

Psorijatični artritis je hronično oboljenje koje se sreće kod 5 – 7% bolesnika sa psorijazom. Ovo oboljenje podrazumeva upalu zglobova sa komplikacijama. Početak artritisa može biti akutan (brz) ili postupan i obično mu prethodi oboljenje kože. On, karakteristično, zahvata zglobove prstiju ruke i noge, a može zahvatiti kuk i karlicu, kod najtežih slučajeva. Oboljenje zglobova prstiju često prate udubljenja na noktima ili oniholiza kao sekundarna posledica psorijaze matriksa ili ležišta nokta. Mogu se pojaviti i opšti simptomi, poput povišene telesne temperature i umora. Teško erozivno oboljenje može dovesti do izražene deformacije ruke i stopala (artritis mutilans), a ako je više obolela karlica, može se razviti deformitet karlice.

Česte su povišena sedimentacije i blaga anemija. Taloženje kristala soli (urata, soli moraćne kiseline i dr. soli) se povremeno vidi kod bolesnika sa teškim oboljenjem kože. Nivo serumskih imunoglobulina je normalan, a reumatoidni faktor je odsutan. U sinovinalnoj tečnosti se nalazi 5,000 – 40,000 leukocita/ml, uglavnom polimorfonukleara. Karakteristični su rentgenski nalazi erozije poput «olovke u šaci», pahuljaste periostalne proliferacije i koštana ankiloza perifernih zglobova (nepokretnost i konsolidacija malih zglobova, nastala usled povrede, infekcije ili operativnog zahvata). Sakroilijačne promene (promene na kuku), uključujuće erozije, skleroze (razaranje, stvrdnjavanje) i ankiloze slične onima kod Rajterovog (Reiter) sindroma se javljaju kod 10 – 30% pacijenata.
 
Prim. Dr Sci. Todor I.  Jovanovic
 
Todoksin predstavlja zajednički naziv za grupu preparata koji se primenjuju kao dijetetski suplementi. Todoksin je prošao sve tri faze ispitivanja koje se zahtevaju za dijetetske suplemente – higijensko, toksikološko i kliničko ispitivanje – i dobio je isključivo pozitivna mišljenja. Ispitivanja su izvršena na sledećim ustanovama:

- Nacionalni institut za rak (National Cancer Institute), Betezda – Vašington, SAD
- Karolinska institut – Odsek za imunologiju (Karolinska Institutet – Department of Immunology), Stokholm – prof. Sven Briton i prof. Mikael Jondal
- Tehnička uslužna laboratorija (Technical Service Laboratories), Misasaga – Ontario, Kanada
- Savezni institut za ispitivanje životnih namirnica (Bundesanstalt für Lebensmittelsuchung), Grac, Austrija
- Medicinski fakultet Univerziteta u Londonu – Odsek za virusologiju (University College London Medical School – Department of Virology) – prof. R. S. Teder
- Kraljevska slobodna bolnica – odeljenje za retroviruse (The Royal Free Hospital – Department of Retrovirology), London – prof. K. Lavdej.

Rezultati ispitaivanja su pokazali da su biljni preparati Todoxin specifični po tome što su u njima sadržani, zajedno i u velikoj količini, inače, antagonistički elementi – kalcijum i gvožđe. Ovaj nutricionistički preparat u vidu rastvora sadrži raznorodne materije i veoma se lako fiziološki apsorbuje. Reč je o tajni stvorenoj od same prirode, a supstanca sa pomenutim osobinama se u biohemiji i organskoj hemiji naziva solubilajzer (eng. solubiliser). U Todoxin‐u je sve bazirano na prirodnim mehanizmima. Nema, dakle, ničeg škodljivog pa ga mogu koristiti i trudnice i deca. Navedena svojstva se mogu objasniti time što su sveže integralne biljke (sa korenom, stablom, listom), lekovite i sa velikim potencijalom rasta, samlevene, sjedinjene i konzervirane medom. Prirodni konzervans med ih integriše po "šok" ili "blic‐sistemu" i održava, zaustavljajući svaku reakciju osim – fermentacije.
 
Prim. Dr Sci. Todor I.  Jovanovic
 
Kondilom (condyloma) je bradavičasta izraslina na koži, koju uzrokuje virus. Šiljasti kondilomi (condylomata acuminata) su šiljate, bradavičaste, veće ili manje izrasline, koje se javljaju na koži glavića muškog uda, prepucijuma, a kod žena u okolini spoljnih genitalija ili anusa, usled iritiranja kože upalnim sekretom (najčešće je to slučaj kod tripera). Široki kondilomi (condylomata lata) su široke okruglaste bradavice, koje se javljaju u toku sifilisa na dodirnim površinama kože. Veoma su infektivne. Ova definicija je preuzeta iz «Popularnog medicinskog leksikona» iz 1956. godine.

Prema Dorlandovom medicinskom rečniku, kondilomi su ispupčene lezije na koži. C. acuminatum je izraslina sa vezivnim tkivom u centru, koje se grana u obliku drveta, koju prekriva epitel. Potiče od humanog papiloma virusa (HPV). Pojavljuje se na mukoznim membranama ili koži spoljnih genitalnih organa ili u perianalnoj regiji. Ravni kondilomi (C. latum) su široki, ravni sifilistični kondilomi koji se javljaju na ivicama sluzokože, posebno genitalija i anusa.

Kondilomi (grč. kondiloma = zaobljena izraslina). U starijoj medicinskoj literaturi, (uz sinonime, kao što su sycoses, fici, carnositases, verrucae i sl.) nazivom kondiloma su se označavale različite izrasline, najčešće smeštene na genitalijama i oko njih. Razlikuju se dve vrste kondiloma: 1) šiljasti kondilomi, koji se označavaju imenom condylomata acuminata (lat. acumen = šiljak), koji nastaju infekcijom specifičnim virusom; 2) široki kondilomi, condylomata lata (lat. latus = širok) nastaju pri infekciji uzročnikom sifilisa. Šiljasti kondilomi (označavaju se imenom genitalnih i ekstragenitalnih vegetacija ili papiloma) najčešće se razvijaju na sluzokoži muških i ženskih genitalija, redje na bližim i daljim delovima kože ili sluzokože (pupak, pazuh, očni kapak, usna šupljina). Na samom početku, vrlo sitni svetloružičasti čvorići brzim rastom prelaze u vitka i piramidalna uzdignuća, čija površina zbog mnogobrojnih plićih i dubljih brazdica ima finozrnastu strukturu. Obično su veličine glave šibice ili jagode, mada ih ima i znatno većih, koji dostižu veličinu jabuke, šake ili dečje glave. Ispod površine šiljastih kondiloma se nalazi veliki broj petlji, u kojima se nalaze brojni prošireni krvni sudovi za njihovu prehranu. Mehaničkim pritiskom ili ribanjem, često i spontano pri nedovoljnoj higijeni, lome se pojedini krhki delovi kondiloma, pa dolazi do njihovog krvarenja i raspadanja sa posledičnom upalom limfnih sudova i regionalnih limfnih čvorova.
 
Prim. Dr Sci. Todor I.  Jovanovic
 
U v o d

Ovaj tekst je namenjen svim ljudima koji žele da saznaju nešto više o nematerijalnoj odbrani našeg organizma, koja se sastoji od tri vrste imuniteta. Tekst je, takođe, posvećen mladim naučnicima koji stupaju na teren mikrobiologije, medicine i drugih prirodnih nauka, sa željom da im posluži kao inicijalni korak ka širokom polju nauke i podsticaj za širenje znanja iz ovih oblasti. Sve naše odbrambene (opipljive i neopipljive) snage funkcionišu u uzajamnom sadejstvu i ne mogu se razdvojiti.

Krajem 60-tih godina prošlog veka došao sam na ideju da, pomoću neuro-imunoendokrinog sistema, sačinim jednu vrstu univerzalne slike čoveka. Radeći na ovom poduhvatu, prvo sam 1987. godine završio mapu imunobiološkog sistema i prijavio je ondašnjem Patentnom zavodu. Taj neurološki i endokrini sistem mogao je da se uklopi u ovu sliku, ali bi takvo predstavljanje bilo prilično nepregledno, pa sam od toga odustao. Međutim, to nije bio jedini razlog. U pitanju su bile NK-ćelije (eng. natural killer = prirodne ubice), koje su, kao generali odbrane, štrčale medju drugim imunokompetentnim ćelijama. Po tom su tu još stajali T- i B-limfociti (kao pukovnici) i monociti makrofazi (kao oficiri i podoficiri), zatim komunikacione supstance (limfokini, citokini, globulini, interferoni), kao vezisti i internisti. Stoga sam se odlučio da uradim mapu «ćelijskog sistema», koja je daleko važnija od mape imunološkog sistema ćelije.

Naime, postoje ćelije materijalnog, ali i nematerijalnog sveta, dakle one koje imaju kontakt sa zajedničkom i individualnom (ličnom) svešću, kao i sa svešću univerzuma. To su večite, svemoćne, neuništive praklice (mitohondrije, sorabi, nemanodije), koje u isto vreme pripadaju i materijalnom i nematerijalnom svetu. Za razliku od imunokompetentnih ćelija, praklice pripadaju besmrtnom svetu i praktično su neuništive. Te su praklice (mitohondrije) koje čine kopču, bez koje ne može da dodje do spajanja duše i tela, dobrovoljno su zarobljeni mikroorganizmi, osudjeni na večiti zatvor i rad, ali su to zarobljenici koji vladaju, koji su se udružili kada se pojavio «smrtonosni» kiseonik.. (Te klice večitog života postoje u nazovi mrtvoj, neorganskoj materiji). Ukoliko te mitohondrije rade u suprotnosti sa genetikom, onda se ne stvara energija -- nema života, nema ničega. Bez njihove aktivnosti je sve mrtvo u ćeliji -- nema ATP-a, respiratornog lanca, Krepsovog ciklusa, nema kalorija...

Praklice su, u neku ruku, latentni endogeni (oni to izvorno nisu), kontrolori bolesti i zdravlja, života i smrti -- oni poseduju sposobnost prelaska iz jednog oblika u drugi. Kako to čine? Njihov polimorfizam i pleomorfizam (ukrštena pojavnost) se odvijaju dosta jednostavno, i to pomoću transformirajućeg principa TGF (jedan od osam faktora rasta, ali ne smemo zaboraviti ni sistem oktava u notnom sistemu, ukoliko su u pitanju talasne čestice). Uglavnom se pominju 17 osnovnih (materijalnih, pojavnih) oblika praklica, ali je Todoksinova naučna grupa pronašla još tri oblika, tzv. talasne čestice. Pretpostavljamo da postoji još mnoštvo oblika praklica, koji se mogu svrstati u sistem sličan Mendeljejevom. U tom poretku svaki oblik ima svoje mesto i funkciju, svoj redni broj, a najcelovitiji sistem bi se sastojao od dve mape – od mape imunobiološkog sistema (u skladu sa mojim patentom) i od vibraciono-talasne mape, koja bi predstavljala njeno proširenje i dopunu. Potrebno je, dakle, poklopiti i uklopiti ove dve mape koje su potpuno kompatibilne, budući da talasna mapa u potpunosti prožima genetsku. Kada ne bi bilo tako, fenomen života uopšte ne bi mogao da se ispolji. Vibraciono-talasna mapa daje genetskoj mapi vitalnost, energiju, sokove života, volju.
 
Prim. Dr Sci. Todor I.  Jovanovic
 
Danas postoji čitav niz nesimptomatskih oboljenja. Lekari često ne mogu da prepoznaju ono što su učili u školi. Sve se promenilo. Znači, jedna bolest, koja ima određene simptome koje oni znaju, javila se, ali ima sasvim druge simptome. Oni su zbunjeni i mnogo greše, ali su sada velikim delom svesni da dosta toga može da bude atipično. Znači, sada se javlja gomila atipičnih pojava u infektivnim oblastima medicine, u hroničnom delu, u genetskom delu, u svim mogućim segmentima medicinskog znanja.

Šta to rade paratiroidne žlezde, timus, varičela zoster virusi, virusi gripa, virusi konjske anemije, bakterije klasične kuge, virusi SV 40, fomi, itd? Naročito su žlezde sa unutrašnjim lučenjem pod stalnim napadima. One su naročito povređene, prosto su zbunjene. Zato ponekad deluju histerično, ako tako možemo da kažemo. Nešto im se dešava, one se plaše i „luduju“, a organizam trpi.

A zašto hormoni najedanput polude? Zato što se poremetila hormonska ravnoteža u čitavom civilizovanom čovečanstvu. Znači, kroz generacije organizam dobija hormone na veštački način, veštački dobija razne vakcine, zaštite, zamene, umrtvljene bacile – nešto što će da ga brani, nešto što će da ga štiti, nešto što će da ga aktivira – na ovaj ili onaj način... Ali, čovek je sve to primao već nekoliko generacija.

To nije samo sadašnji „bum“, atak, nego već nekoliko generacija čovečanstva sve to prima, u sve većoj i većoj meri. Naravno, ne odražava se to samo na jednog ćovela ili na jednu liniju, nego na onu opštu svest. Svi smo mi povezani tim kosmičkim fluidom. On je, takođe, materija koji nas tako vezuje da masa ljudi isto reaguje kao jedan čovek – nesvesno. A svaki pojedinac to uopšte ne odobrava ako se izmakne iz te celine.

Ti fluidi deluju i tamo gde nije bilo jakog, velikog biološkog ataka, kroz generacije, na hormone i imunitet. Taj dodatak, da kažemo, neracionalno trošenje zaštite, pravi po malo nered u hormonskoj i imunološkoj ravnoteži pojedinca, grupe ljudi, naroda i čovečanstva. To još uvek nije stanje haosa, ali jeste nered.
 

Prim. Dr Sci. Todor I.  Jovanovic

 
 

Prim. Dr Sci. Todor I.  Jovanovic

 

Prim. Dr Sci. Todor I.  Jovanovic

Prim. Dr Sci. Todor I.  Jovanovic