Prim. dr sci. Todor Jovanović
 
Virusi i kontaminacija poliovakcine (SFV i SV-40),
HPV oko 150 vrsta, herpes zoster, rino i virusi influence, aktin i miozin, vakcine (U prvoj godini života, date primi 14 vakcina)
 
Gde je opasnost, zapravo, stacionirana? Treba se samo setiti da je organizam prepun virusa. Bez nekih od njih čak ne bi mogao da opstane. Virusa ima svuda. Većina je ne samo benigna, nego su pojedini virusi i neophodni, simbiotični i, poput nekih bakterija, imaju veoma važnu ulogu u normalnom fukcionisanju organizma.
 
Zašto i kako, onda, nastaje bolest? Svi ti virusi su tu, «čuče» i imaju neku svoju ulogu. Ali, kada se iz nekog razloga transformišu, izazivaju bolest. A zašto se, uopšte, transformišu, tj. zašto kreću u jednu malignu priču – bez obzira da li je reč o običnoj kijavici ili malignitetu u pravom smislu reči? To pitanje je vrlo komplikovano i rašireno. Najčešći uzrok ovakvih dešavanja leži u poremećaju ravnoteže imunog sistema, kada se virusi aktiviraju kao nepovoljni, maligni, štetni i ne rade svoj posao kao do tada. Drugi uzrok može biti konkretan atak na organizam. Uzrok broj tri može se ilustrovati primerom rinovirusa, koji iz nekog razloga mogu da budu osetljivi na, recimo, polen. Najčešće se ta veza ostvaruje direktno sa mozgom. Znači, mozak oseti miris, dostavi informaciju ili naredbu da spolja dolazi nešto što atakuje na biće. Čovek, tada, počinje da kija da bi izbacio to «nešto». Kijanje i kašljanje su veoma korisni procesi. Kada čovek ne bi kijao i kašljao, ne bi se oslobodio tog viška virusa. Naravno, u današnje vreme se daju lekovi i to se, na ovaj ili onaj način, sređuje.

Opširnije: Virusi i kontaminacija poliovakcine

Prim. dr sci. Todor Jovanović
 
Prvi oblici života na Zemlji su se javili u vremenima kada u atmosferi nije bilo kiseonika. U toj dalekoj prošlosti, naša planeta je bila obavijena parama vode i ugljendioksida, a kiseonik je postojao samo u sastavu hemijskih jedinjenja. Snažna radijacija, koja je poticala od minerala u formiranju, i prašina od vulkanskih erupcija su dopunjavali beživotnu sliku Planete. Organska jedinjenja su stvorena neorganskim (abiogenim) putem, budući da nije bilo kiseonika i kiseonično-ozonskog omotača, koji bi upijao ultravioletne Sunčeve zrake, sa najmanjom talasnom dužinom, ali sa izuzetno velikom energijom.
Živi organizmi su nastajali u sledećim stadijumima: formiranje abiogenih jedinjenja – polimerizacija i izgradnja velikih molekula od manjih – biogeneza. Formiranim složenim molekulima bila je potrebana zaštita od radijacije. To znači da su Sunčavi zraci, koji su stvorili "građevinski materijal" za molekule života, bili smrtonosni za taj život. Organizmi "pioniri" su bili pramikroorganizmi tj. praklice (pramikrobi, sorabi, nemanodije). Oni su osvajali sredinu i stvarali uslove za postojanje drugih oblika života. I danas, oni sačinjavaju tri četvrtine biomase svih savremenih živih bića.

Opširnije: Preci ubice

Prim. dr sci. Todor Jovanović
 
Ovaj tekst je sastavljen radi dokazivanja istinitosti tvrdnji koje iznosi Todoksinova naučna grupa, u tekstovima „Vakcine“ i „Neprijatelji vakcinacije“.
 
Prinuđeni smo da branimo svoje stavove od napada, na prvom mestu, domaćih medicinskih „eksperata“ i ostrašćenih boraca za vakcinaciju, poput prof. Zorana Radovanovića. On navodi isključiivo mene, prim. dr sci. Todora Jovanovića kao glavnog neprijatelja vakcinacije. Naravno, nisam usamljen. Tu su i veliki stručnjaci poput prof. Nestorovića, dr Ivankovskog, dr Gajski.
Neke njihove stavove navodim u ovom tekstu.
 
Mi smo pomireni sa činjenicom da je opšteprisutna jedna vakcinomanija - da je tako nazovemo - vakcinišu se i deca, i odrasli velikim brojem vakcina. Postoje dakle i revakcinacije u toku života dodatne. Glavno pitanje koje se postavlja jeste da li je istina ili zabluda da davanjem vakcina mi, na pravi način, istinski, podstičemo razvoj svog sopstvenog imuniteta i, naravno da li to sa sobom povlači i neke ozbiljne posledice po zdravlje?

Opširnije: Korist i šteta od vakcinacije

Prim. dr sci. Todor Jovanović
 
Ovo pisanje Zorana Radovanovića i njegovih prijatelja je podmetanje da sam, uopšteno, protiv vakcina. Nikad nisam bio potpuno protiv, već sam protivnik histerične, masovne i nepotrebne vakcinacije. Pogubno je da se organizam deteta od rođenja puni raznoraznim vakcinama za bolesti sa kojima nikad u životu neće doći ni u kontakt, a kamo li se razboleti!
 
Normalno je da se vakciniše ceo vrtić ili cela škola, ako se bolest pojavi tu. Ali, besmisleno je redovno vakcinisati čitavu populaciju jednog uzrasta koja nikad neće stupiti u kontakt sa tom bolešću.
 
Svi znamo da je tuberkuloza bukvalno iskorenjena primenom fluorografisanja i vakcinacijom BSŽ-om. Kada je uvedena masovna vakcinacija BSŽ-om, TBC je harala i to je stvarno bilo potrebno. Sad uopšte nije i to prvih 10 dana nakon rođenja. Vakcinisanje svakog deteta polio vakcinom (protiv dečije paralize) i to u prva 42 dana, takođe nije potrebna.Ako se pojavi bolest, ako se pojavi mogućnost da se pojavi epidemija, onda je vakcinacija potrebna. Ali, zašto opterećivati organizam?
 
Evo kako izgleda jedan obavezan, nekompletan plan vakcinacije u svetu, koji će uskoro biti primenjen i kod nas:

Opširnije: Neprijatelj vakcinacije

1

Savremeni ljudi sve više se okreću biljnim preparatima radi lečenja zaštite zdravlja. Zašto baš njima? Uobičajeno je mišljenje da ovi preparati nemaju neželjene sporedne efekte. Smatraju se bezbednim i delotvornim agensima. Iako u fitoterapiji postoji čitav spektar različitih gledišta, najveći deo fitoterapeuta odbacuje stav da su prirodni biljni preparati analogni farmaceutskim preparatima i da se koriste u medicini kao lekovi.
Postoji samo nekoliko biljaka efikasnih poput lekova, to jest onih čije se delovanje približava delovanju farmaceutskih preparata. Ukoliko se primenjuju u fitoterapiji, onda je to svakako u alopatskom lečenju.
Najveći deo lekovitih biljaka sadrži na desetine različitih sastojaka, često izuzetno složenih - smole, tanini, polisaharidi itd. Oni ublažavaju, moduliraju i modifikuju efekte svakog od aktivnih principa. Veliki broj studija je pokazalo da se željena dejstva ekstrakta celih biljaka ne može dobiti davanjem izolovanih, prečišćenih sastojaka biljke. Potreba da se to ponavlja i naglašava deluje ironično ako se ima u vidu da biologija već dugo koristi kao aksiom teorijski model sistema, prema kome je celina veća od zbira delova. Fitoterapeuti svoje viđenje da je celina veća od delova, izvode iz vitalizma, a ne teorije sistema.
Farmaceutski lekovi su napravljeni da izazovu specifične reakcije. Neželjena dejstva se provlače kao rizici u odnosu na korist primarnog efekta. Biljke, pak, imaju nekoliko širih dejstava ne više celih fizioloških sistema istovremeno. Obično su usmerena u istom opštem terapijskom pravcu, uglavnom su komplementarna ili sinergetska, često nespecifična, a veoma retko nepoželjna.

Opširnije: TODoXIN - Kruna fitoterapije

Prim. dr. sci. Todor Jovanović
 
Mikele Karbone, patolog iz američkog Nacionalnog instituta za kancer (NIK), postavio je 1993. godine jednu, naizgled, prilično neobičnu teoriju, koja se ticala porekla mezotelioma (smrtonosnog kancera pluća), koji pogađa mezotelijalne ćelije u oblozi grudi i pluća i kao bolest izuzetno je razorna. Praktično, za mezoteliom nije se ni čulo pre 1950. godine, ali incindenca oboljenja otada stalno raste. Iako se smatra retkom, odgovorna je za smrt skoro 3.000 Amerikanaca godišnje, odnosno pola procenata svih slučajeva smrti od kancera u ovoj zemlji. U roku od osamnaest meseci od postavljanja dijagnoze umire najveći procenat pacijenata, a kao uzročnik mezotelioma uvek se pominje izlaganje organizma dejstvu azbesta. Teorija je postavila pitanje da li je ovaj kancer mogao da bude izazvan i virusom  (majmunskim virusom, poznatim kao simijani-virus 40 ili SV40), koji je naveliko kantaminirao rane doze vakcine protiv poliomijelitisa (dečja paraliza), za koga se dugo pretpostavljalo da je bezopasan za ljude.
 
Kako je sve počelo?
 
Veliki prodor u ratu protiv poliomijelitesa desio se na početku pedesetih godina kada je Džonas Salk iskoristio novo otkriće – bubrege majmuna za kultivaciju neograničenih količina polio-virusa, koji su potrebni za masovnu proizvodnju vakcine. Još početku 1947. godine ovaj tada nepoznati mikrobiolog sa Univerziteta  u Pitsburgu pokušavao je da razvije umrtvljenu polio-vakcinu, to jest vakcinu koja se zasniva na mrtvom polio-virusu, koji se  ubrizgava u telo, kako bi stvaranjem antitela odbio stvarnu bolest. Sve do 1953. godine Salk nije bio spreman da ispita svoju vakcinu na žrtvama poliomijelitisa. Godinu dana kasnije, 400.000 srednjoškolaca bilo je uključeno u terenske testove. Kada je vakcina 1955. godine dobila zvaničnu dozvolu, što je bilo zadivljujuće brzo, šest kompanija dobilo je licencu za njenu proizvodnju u SAD: '' Eli Lilly'', ''Parke Davis'', ''Cutter Laboratories'', Sharpe&Dome'' (kasnije prešla pod ''Merck''), ''Wyeth'' i ''Pittman-Moore''.

Opširnije: Jedan virus - jedna vakcina

Prim. dr sci. Todor Jovanović

Sve više dece između 10 i 14 godina, koja su dobla juvenilni dijabetes (tip 1), dolaze u moju ordinaciju. Znao sam od ranije da se dijabetes tipa 1 dobija od vakcine protiv malih boginja, a danas i od vakcine protiv gripa. U stvari, napravljen je sintetički gen, koji suprimira ćelije pankreasa koje proizvode insulin, zbog čega se gomila šećer u krvi. Sad je takav gen udenut u koksaki-virus, a on je nerešiv za zvaničnu medicine i nema leka protiv njega.  Naravno, “Todoksin” jedini sadrži antivirusne supstance, koje navode ćelije-ubice (NK), limfokinski aktivirane NK-ćelije (LAK), kao i T- i B-limfocite da stvaraju autointerferone (AUNF). Taj gen koksaki-virusa može gravidna majka da prenese na plod, a period njegove inkubacije da se dozira, recimo, na 10 godina. I sad to dete treba da se bode, da kontroliše šećer i  da prima insulin. Dijabetes uništava krvne sudove, nerve, bubrege i druge organe.
 --------------------------------------------------
* U izradi ovog  članka korišćeni su brojni strani i domači Todoxinoviizvori
--------------------------------------------------- 
Ovde postoji sasvim jedinstvena stvar: ljudi se već ovako i onako razboljevaju i inače umiru. Da li je bitno od čega će osoba NN umreti? Zasigurno neće umreti, ni od velikih boginja, ni od tuberkulose (TBC), nego će umreti od raka ili od neke čak bezazlene bolesti. Danas su napravljene razne vakcine, čija je upotreba obavezna – one se čak i bez dozvole roditelja daju novorođenčadima. A vakcine nisu naivne – one nose svoje zapise, poruke i opasnosti. U novije vreme se događaju i kriminalne stvari, pa se u vakcine ubacuju razne, manje-više škodljive, supstance. Sve se to čini, kako bi se, navodno, obezbedilo da se ta beba -- na stotine i hiljade beba --  neće u budućnosti razboljevati od konkretnih bolesti, protiv kojih su vaksinisane i da neće od njih umreti. Nažalost, deci smo, uz te vakcine, dali  i razne druge tvari, zbog kojih će se razboleti od nekih drugih bolesti. Tako farmakomafija osigurava masovnu prodaju svojih lekova u budućnosti.

Opširnije: Vakcine i vakcinacija

Prim. dr sci. Todor Jovanović
 
U v o d
 
Ovaj tekst je namenjen svim ljudima koji žele da saznaju nešto više o nematerijalnoj odbrani našeg organizma, koja se sastoji od tri vrste  imuniteta. Tekst je, takođe,  posvećen mladim naučnicima koji stupaju na teren mikrobiologije, medicine i drugih prirodnih nauka, sa željom da im posluži kao inicijalni korak ka širokom polju nauke i podsticaj za širenje znanja iz ovih oblasti. Sve naše odbrambene (opipljive i neopipljive) snage funkcionišu u uzajamnom sadejstvu i ne mogu se razdvojiti.
 
Krajem 60-tih godina prošlog veka došao sam na ideju da, pomoću neuro-imuno-endokrinog sistema, sačinim jednu vrstu univerzalne slike čoveka. Radeći na ovom poduhvatu, prvo sam 1987. godine završio mapu imunobiološkog sistema i prijavio je ondašnjem Patentnom zavodu. Taj neurološki i endokrini sistem mogao je da se uklopi u ovu sliku, ali bi takvo predstavljanje bilo prilično nepregledno, pa sam od toga odustao. Međutim, to nije bio jedini razlog. U pitanju su bile NK-ćelije (eng. natural killer = prirodne ubice), koje su, kao generali odbrane, štrčale medju drugim imunokompetentnim ćelijama. Po tom su tu još stajali T- i B-limfociti (kao pukovnici) i monociti / makrofazi (kao oficiri i podoficiri), zatim komunikacione supstance (limfokini, citokini, globulini, interferoni), kao vezisti i internisti.  Stoga sam se odlučio da uradim mapu «ćelijskog sistema», koja je daleko važnija od mape imunološkog sistema ćelije.

Opširnije: Vibraciono-talasni imunitet i biološki prasupstrat svesti – sklad između duševnog i genetskog dela...

1. PREVENTIVA DIJABETESA KOD LABORATORIJSKOG MIŠA
 
Naučnici koji leče i preventivno deluju na insulinsko-zavisni dijabetes otkrili su grešku u organizmu specijalno gajenog miša koji je sklon ovoj bolesti i upotrebom tih znanja razvili su načine preventivnog delovanja na tu bolest. Pošto je mišji diabetes skoro identičan sa ljudskim dijabetesom tipa-l (ovaj je, takođe, nazvan insulinsko-zavisni ili juvenilni dijabetes), istraživači izražavaju spremnost da tokom pet godina testiraju svoje tehnike na ljudima, a da će tretman za pacijente u ranim stadijumima bolesti moći da bude u upotrebi za dve godine.
 
Nalazi koji su objavljeni u skorašnjem časopisu “Nature”  dobijeni su od dve istraživačke grupe, koje su radile potpuno odvojeno. Jednu je predvodio Daniel Kaufman, molekularni biolog Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, a drugu je Hju Meg Devid sa Stenford univerziteta. “U vezi sa ovim istaživanjem, postoji velika euforija”, kaže Džejs Gevin, specijalista za dijabetes i predsednik Američke asocijacije za dijabetes. “Ovo su studije koje prosto morate nazvati ubedljivim i sa potpuno jasnom humanom primenom”. Gevin kaže da je bilo značajno i to što je novi rad proizvod fundamentalne nauke, koji ne bi mogao da bude ostvaren bez eksperimentisanja na životinjama.

Opširnije: Novosti iz medicine

Prim. dr sci. Todor Jovanović
 
Univerzum je jedan veliki orkestar. Ko je bio dirigent pri stvaranju, a ko je sada – to nije važno. Orkestar se vremenom rodi, komponuje i beleži nove i nove kompozicije. Instrumenti su savršeni, dirigent se ne vidi, ali se čuje. Divne melodije mogu da se osete od najsuptilnijeg zrna peska na dnu okeana do kapljice usijane lave – gore, levo, desno, sve je savršena harmonija oktavnog ustrojstva primerena svim svetovima, svim galaksijama, suncima, planetama i svim bićima individualne i kolektivne svesti.
 
Orkestar svira oktavnim ustrojstvom prelepe melodije. Ko dostigne VII nivo prosvetljenja, on je uronjen u rajsku muziku. Nevernici ostaju gluvi za ovu muziku.
 
Samo u ekstremnim slučajevima se pojavi neki „mali huligan“ i svirne u pištaljku. Sklad se, tako, remeti sve do uklanjanja „mališana“. Opet se uključuju instrumenti po principu klavira koji stoji blizu ulaza u dvorac i sam se „uključuje“ kad uđe lopov... Na nivou univerzuma, Zemlja je poput „malog huligana“ koji remeti sklad.
 
Tokom više decenija sam pisao oktavnom ustrojstvu univerzuma i stvaranju života. Ali sam imao  nesreću da mi deo tih radova na temu stvaranja života i / ili permanentnog života univerzuma na bilo kom mikronskom delu podloge – lava, dijamant, granit, vazduh, voda, vakuum itd. odnese na „zajam“ Miroslav Radman, koji je uz pomoć Vladimira Ajdačića dolazio u moj stan u tadašnjoj Ulici Lole Ribara 2, danšnjoj Svetogorskoj.

Opširnije: Fotoni, mitohondrije i sorabi kao faktori života

Prim. dr sci. Todor Jovanović 
 
U istorijskom sukobu Bešama sa Pasterom, obojica su bila u pravu. Svaki ima svoju čvrstu istinu jer je nepobitna istina da infekcije dolaze i spolja i da čovek može da se inficira bakterijama i virusima drugog čoveka i onim mikroorganizmima koji lete u vazduhu. Isto tako, nepobitna istina je da svako živo biće ima svoj fond raznih bolesti i dispozicija za bolesti, „spavajućih“ bakterija ili premalo bakterija.
 
 U svakom slučaju, postoje bezbrojni potencijali za određene bolesti. Naravno, ne za sve jer postoje ljudi koji nikad ne dobiju neku bolest, bez obzira na to koliko se izlagali infekcijama. Dobar primer je herpes zoster. Ko nije imao ovaj virus u srednjem veku nije mogao da oboli od kuge. Danas, onaj ko nema h. zoster  može da se inficira HIV-om, ali ne može da oboli od side.
 
Ima i ljudi koji dobijaju neke bolesti koje su infektivne, a da se svi pitaju kako su ih dobili.
 
Čovek može da oboli od tuberkuloze, a da nije uopšte došao u dodir sa drugim tuberkuloznim bolesnikom. Prosto, on to ima, stvorile su se mogućnosti i bolest se razvila polako ili je postojao neki mali impuls sa strane i bolest je strašno buknula, pošto je imala potencijale u organizmu.
 
Za razliku od klasične tuberkuloze, koja je vrlo kontagiozna (zarazna), TBC koja prati HIV-infekciju ne prenosi se sa obolelog na njegove ukućane, decu i odrasle. To je tzv. TBC koju izaziva mikobakterijum avium kompleks.

Opširnije: Nova biomedicina do 2025

          Posle erupcije vulkana praživot se stvarao i stvara se i danas; on nastaje od onih čestica i gasova koji erupcijom dospevaju visoko, na desetine kilometara,  u atmosferu. Kada padaju na Zemljinu površinu i talože se, one formiraju čvrstu masu,  često splet istovetnih struktura. To su pravilne, loptaste geometrijske forme sa šupljinama i kavezima, povezane komunikacionim koridorima. Te prostrane šupljine, koje se, po potrebi, pune i prazne, mogu da prime preko 200 molekula vode (ova voda nastaje iz vazduha). To znači da zeoliti (silikati aluminijuma) mogu uvek da poseduju vodu, ali i da budu bez nje, dok energiju dobijaju od Sunčevih elektromagnetnih talasa. Ti talasi sadrže fotone, a ovi opet holografske zapise za stvaranje života. Sve što je pre četiri milijarde godina stvoreno iz vulkana može da se ponovi i danas i sutra.
 
          Normalno je da jedamput stvoreni život na našoj planeti čini osnovu svog daljeg bitisanja. Pri tom život predstavlja pojavu koja delimično evoluira, ali je i sam život istovremno izložen habanju i umiranju, nestanku i ponovnom rađanju. Moja teorija o životu na Zemlji zasniva se na zeolitima vulkanskog porekla, koje majka Zemlja izbacuje iz svoje utrobe. Ova teorija je vrlo zanimljiva, ali je i moguća. To konkretno znači da svaka vulkanska erupcija nosi sa sobom novu porciju praživota, koji se, po tom, polako dalje razvija. Time može da objasnimo pojavu one flore i faune na vulkanskim ostrvima, koja su erupcijom iznikla iz mora. Kako su ona udaljena dve do tri hiljade km od najbližeg kopna, to nema nikakvih mogućnosti prenosa vrsta bilo kojim putem. A kako su nastale životinje koje nisu ptice i koje nisu nikako mogle stići odnekud na takva ostrva?  Međutim, njih tu ima i nekako su morale da nastanu. Možda ključ za tu zagonetku, koja dosad nije i neće biti skoro rešena, leži upravo u mojoj teoriji vulkanskih erupcija, prema kojoj novi život bukvalno nastaje iz praha i pepela i
--------------------------------------------------------
* Torezol je zaštićeni naziv za zeolite, koji je patentirao ovaj autor.
 
njihovih tvorevina  koje poseduje kalupe sa kavezima, kanalima, koridorima i šupljinama različitih dimenzija koje variraju od jednog angstrema do  jednog nanometra.

Opširnije: Neprekidna reprodukcija Torezola

NAĐEN LEK PROTIV RAKA SA OSLABLjENIM HIV VIRUSIMA KOJE UBACUJU U T4-HELPER ĆELIJE, KOJE TREBA DA UBUJAJU KANCEROGENE ĆELIJE
 
SENZACIONALNA STUDIJA NA TRI PACIJENTA KOJA SU PREŽIVELA POSLE DVE NEDELjE 41° C TEMPERATURU.
 
DVA IZLEČENA VEĆ DVA-TRI MESECA, A JEDAN SE JOŠ LEČI!
 
A. Sorabi su zgusnuta energija koji mogu da prime oblik razne čestice-virusa, bakterije, organa i organizma kao i leukocita, eritrocita i tako dalje.
 
B. Zajedničko svest-kolektivna
 
V. Sorabidi opet zajednička svest, zgusnuta energija ali helperi bez kojih sorabi ne bi mogli da opstanu (nema odvajanja kao SFRJ). Znači kontrola sorabima treba ući u svest. Sorabido i soraba jedinstveno telo. Treba samo prodreti u onaj drugi svet. Nema funkciju, nema forme i postane bakterija.
 
Pazi! Sorab uvek deluje kao Sorab nekad kao bakterija a liči na bakteriju, virus, gljivicu. Sorabu nije važno gde će biti kamenu, čoveku, biljci, sve jedno mu je. Sorab nema nikakvu svest.
 
A. Da li mitohondrije daju život Sorabima?
 
B. Da li mitohondrije isto što i Sorabidi?
 
V. Da li mitohondrije daju život i Sorabidima?
 
Sorabi samo imaju mitohondrije telesne ćelije nemaju mitohondrije, telesne-somatske imaju drugu vrstu podrške šećera.
 
'Ajde opet pismo ministru:
 
Poštovani gospodine ministre,
 
Uznemiren sam ovom velikom reklamom koja se pojavla povodom leka protiv raka(novog američkog leka). Vi ste lekar i sigurno kao i ja vrlo dobro i lako možete da zapazite sve nedostatke i sve iznete podatke koje Vam nudi ova pretparačka novina-reklama. Znam da ne možete da ih zaustavite, opštu euforiju jer je ona politički programirana. Ali Vas molim da ne previdite besmislenost ovog „nazovimo" projekta, ukoliko su podaci koje su nam Amerikanci pružili tačni, tj.ako stvarno to rade.
 
Od prilike treba reći to.
 
S poštovanjem i moj potpis.

Opširnije: Medicinska senzacija ili bruka veka